#8 NHL Awards iznenadjenja

         Ko je, po vašem mišljenju, najbolji hokejaš današnjice? Da li je to Sidney Crosby, Alex Ovechkin? Možda neko iz šampionske ekipe, poput Toewsa ili Kanea? Steven Stamkos? Najbolji golman na svetu? Lundqvist? Rask? Ili možda neko treći? Šta mislite o bekovima? Zdeno Chara? Erik Karlsson? Duncan Keith? Nabrojani igrači bi većini ljudi koji prati ovaj sport prvi pali na pamet kada biste im postavili neko od ovih pitanja. Iako su to sve elitni hokejaši, neke od najprestižnijih NHL nagrada su prošle godine, u skraćenoj sezoni, otišle u ruke ljudi od kojih se to mnogo manje očekivalo. Dobra forma, mada mora se priznati i povrede nekih od glavnih konkurenata za osvajanje trofeja(Crosbyja), kao i glasovi novinara doveli su do toga da neka druga imena i neki drugi timovi izbiju u prvi plan.




        Postoji samo jedno mesto na kome možete osvojiti Art Ross trofej, namenjen igracu sa najviše poena u regularnoj sezoni, a to je sam led. Ne propustivši ni jednu jedinu utakmicu čitave sezone(a samo 7 utakmica u prethodnih 10 godina!) , igrajući sa desne strane jednog od najboljih centara NHLa, Martin St. Louis je iskoristio vreme provedeno na ledu na najbolji moguci nacin i došao  do svoje druge titule najboljeg poentera u karijeri. Sa čak 38 godina nije više medu glavnim imenima lige, ali iz sezone u sezonu nalazi nacin da nastavi sa odličnim igrama. Tampa je sezonu završila na dnu, kao treća najgora ekipa u ligi, ali St. Louis i Stamkos su bili na svom uobičajenom nivou. 17 golova i 43 asistencije u 48 utakmica St. Louisa pokazale su se kao dovoljne za prvo mesto u kategoriji poentera, a Stamkosovih 29+28 za drugo. Vredno je pomenuti da je on jedini igrac uz Evgeni Malkina koji je uspeo da osvoji dva ovakva priznanja u prethodnih 12 godina, kojima je prethodila dominacija Gretzkog, Lemieuxa i Jagra koji su osvajali ovaj trofej neverovatnu 21 godinu za redom(Gretzky 10 puta, Lemieux 6, Jagr 5). Usput pokupivši i Lady Byng trofej, treći u karijeri, ovaj neverovatan hokejaš omalenog stasa, koji čak nikada nije draftovan, produžio je listu počasti koje ce nabrajati kroz nekoliko godina prilikom njegovog prijema u kucu slavnih u Torontu, gde on bez pogovora i pripada.




           Opšte je poznata činjenica da je Filadelfija pakao za golmane. Uprkos solidnim rezultatima ekipe, nijedan golman još od Rona Hextalla nije uspeo da se duže zadrži u ovom gradu. Nakon što su uspeli da stignu do velikog finala sa prosečnim čuvarima mreže kakvi su Brian Boucher i Michael Leighton, generalni menadžer Filadelfije Mike Holmgren odlucio je da se kocka i konačno pojaca taj deo ekipe. Par godina kasnije, jasno je da mu se ovako nešto ozbiljno obilo o glavu. Samo sezonu nakon takvog uspeha, stanje na golu Flyersa je izgledalo znatno drugačije. Ilya Bryzgalov je potpisan na osam godina, a kako bi ga uglavili pod salary cap, Flyersi su trejdovali možda i najbolja dva svoja igrača, Richardsa i Cartera. Njegova zamena bio je još jedan Rus, Sergei Bobrovsky, koji je prethodne sezone dokazao da može da bude sasvim solidan starter. Naravno, nakon prve sezone Bryzgalova u gradu bratske ljubavi, Bobrovsky je trejdovan, ne zbog loših igara već iz razoga što je previše investirano u Bryzgalova da bi mu možda neko drugi preuzeo mesto startera(A godinu dana kasnije mu je otkupljen ugovor  ). Nova destinacija Bobrovskog, Columbus, nije preterano primamljiva ali je dom ekipe kojoj je trebala promena na golu. Steve Mason je nakon sjajne ruki godine razočarao, a svoj nov dom je i on našao u Filadelfiji.
Koliko god da je Bobrovsky bio poznat kao talentovan golman, niko nije očekivao da ce u svojoj prvoj sezoni u Columbusu, i to prvoj uopšte kao starter, osvojiti priznanje za najboljeg golmana lige. Imao je i najbolje GAA i SV% brojke u karijeri, 2.00 odnosno .932. U 38 meceva, skorom 21-11-6 zamalo je uvukao Jacketse u playoff, ali su nažalost završili na devetom mestu zapada.




         Situacija da nagradu za najboljeg beka prima bek koji je najbolji u napadačkim kategorijama se ponavlja dugi niz godina. Poslednji bek koji je trofej osvojio prvenstveno zbog čuvanja svoje mreže bio je Rod Langway davne '84. Kada je objavljena lista finalista za osvajanje Norris trofeja, nije se moglo pretpostaviti ko ce ga i osvojiti, kao što je to često slucaj sa nekim nagradama u ovoj ligi. Prvi finalista bio je Kris Letang, sjajni bek Penguinsa koji je poznat kao sjajan poenter i ofanzivno nastrojen igrac, dok mu defanziva i nije najjača strana. Uz to, imao je sezonu za pamcenje, sa čak 38 poena u 35 meceva postao je prvi bek koji je sakupio preko poena po meču još od Mike Greena pre 4 godine. Sa druge strane, Ryan Suter, novi clan Minesota Wilda koji će zaraditi preko 100 miliona dolara u narednih 13 sezona sa ekipom, jeste bek spreman da pomogne svojoj ekipi pred svojim golom, u SH situacijama, a uz to i da pripomogne u napadu. Od svih NHL igrača, on je proveo najviše vremena na ledu i za to vreme postigao 32 poena, pomogavši da se Minesota dokopa plejofa sa osme pozicije. PK Subban je igrač čiji stil predstavlja nešto izmedu druge dvojice kandidata, mada više naginje Letangu. Skupio je isto poena kao i on, ali u više mečeva, te se mislilo da to može dovesti prevagu na Letangovu stranu, a ako se liga odluci za drugaciji profil igraca, Suter je sasvim dostojan priznanja. Zbog toga je blago iznenađenje predstavljala objava da je upravo Subban došao do nagrade, prikupivši 1266 bodova na glasanju, ispred Sutera koji je osvojio samo 36 manje. Moguće je da bi situacija bila drugačija da se glasanje obavlja nakon završenog playoffa, a ne kao do sada nakon regularnog dela sezone.




         Jack Adams nagrada, nazvana po bivšem igraču, treneru i generalnom menadžeru koji je osvojio ukupno 8 šampionskih titula, dodeljuje se najboljem treneru lige po oceni stručnjaka još od 1973. godine. Ovogodišnji osvajač je Paul MacLean, trener Ottawa Senatorsa. On je uspeo da svoju ekipu uvede u playoff sa sedme pozicije, a nakon toga i izbaci prvoplasirane Montreal Canadiense. Verovatno i ne zvuči toliko impresivno, ali glavni razlog dodeljivanja priznanja upravo MacLeanu jeste taj što je on sve to učinio bez većine najboljih igrača svoga tima. Povrede su se nizale na bukvalno svim pozicijama. Centar Jason Spezza, kapiten ekipe i najbolji igrač, odigrao je svega 5 utakmica za celu sezonu. Milan Michalek, jedno od najboljih krila ekipe, propustio je pola sezone. Eriku Karlssonu, prošlogodišnjem osvajaču Norris trofeja, u sedamnaestom meču sezone se desilo ovo. Čak ni prvi golman ekipe, Craig Anderson, nije bio pošteđen. Branio je u životnoj formi, ali je zbog povreda propustio tačno polovinu sezone. Zamene za tako bitne igrače trener Sensa nalazio je u AHL ekipi Senatorsa iz Binghamtona. Bingo Sensi su osvojili Calder Cup, trofej dodeljen šampionu AHLa samo dve godine ranije, a momci sa tog rostera poput Condre, Grybe, Wierciocha, Daugavinsa, golmana Robina Lehnera i ostalih uslovno rečeno anonimusa su uspešno uspeli da zamene NHL zvezde i uvedu svoj tim u doigravanje.
      No, konkurencija za Jack Adams nije bila nimalo naivna. Finalisti su uz MacLeana bili Joel Quenneville i Bruce Boudreau. Da je kojim slučajem neko od njih osvojio, to bi mu bilo drugo takvo priznanje što je prava retkost. Samo jedan čovek u istoriji je uspeo da triput ponese zvanje najboljeg trenera, Pat Burns, i to sa 3 različita tima, Montrealom, Torontom i Bostonom. A argumenti koji su stojali iza njihovih kandidatura su bili veoma jaki, možda čak i jači od onih koji su išli u prilog treneru Ottawe. Boudreau je preporodio Duckse iz Anaheima i za samo jednu sezonu ih sa trinaestog mesta u konferenciji popeo na mesto broj 2 bez mnogo velikih pojačanja. Quenneville-ov Chicago je tek priča za sebe. Ekipa je oborila NHL rekord po broju utakmica na početku sezone u kojima je osvojila barem jedan poen. Prvi poraz su doživeli tek u 25-tom meču sezone, što znači da su tačno pola sezone prošli bez poraza u regularnom toku meča, a skor im je bio neverovatnih 21-0-3. Lagano su osvojili Presidents trofej a uz malo muke došli su i do Stanley Cupa. Meni lično ovako nešto deluje kao veći uspeh od onoga što je MacLean uradio za Ottawu, a nisu retki oni koji će se složiti sa ovakvom tvrdnjom.

Sutra cu ispraviti typoe i ta sranja, nesto zafrkava sad.

Eh kad se setim kako sam glasao Therriena za Jack Adams . Bas sam bio protiv morza u tom glasanju, nisam ga ni pomenuo.

Umalo da udje i Patrick Kaneov Conn Smythe, prvenstveno sto sam zbog te gluposti izgubio PO challenge , ali nekako nemam osecaj jos uvek koje duzine bi trebao da mi bude jedan clanak. Mislim da je i ovo dovoljno, nije da je preterano interesantna tema. U sledecoj verovatno ide NHL safety department na celu sa gospodinom Brendanom Shanahanom.

Svaka čast Marvine na tekstovima,uživancija ih je čitati.Samo tako nastavi      .

Hvala.

Ispravio sam post, kao da bukvalno ne umem da koristim č i ć dok pišem.

Marvin ::Hvala.

Ispravio sam post, kao da bukvalno ne umem da koristim č i ć dok pišem.

Uvijek sam srećom imao sluh za č i ć i ije i je(vi u Srbiji nemate problema sa ije i je),a poznam podosta ljudi,pametnih i obrazovanih koji i dan danas pišu kuča,ćamac,ćetka,ćoban,čup,nakičen i sl... 

Ima ljudi koji tako i pricaju.

Nemam ja problem u smislu da ih brkam, vec non stop kucam obicno c, a mislim da je red da ukljucim srpsku tastaturu za ozbiljnije postove(za ovako nesto nema veze)

Marvin ::Ima ljudi koji tako i pricaju.

Naravno da ima i to 2 kategorije tih ljudi i napisao bih nesto vise o tome i potkrijepio bih to primjerima, ali nemam domacu tastaturu, pa se bojim da me ne biste bas najbolje shvatili!  

Jebes srpskohrvatski hrvatskosrpski, aj da svi pisemo na engleskom...